Bolje mentalno stanje?
Nase telo reaguje na stres koristeci se mocnom bezi-ili-bori se reakcijom. Hormoni struje kroz telo, uzrokojuci srce da kuca brze dok istovremeno salje vise energije u sve delove tela. Od pocetka evolucije coveka, ova alarmantna reakcija je bila korisna: omogucavala je coveku da prezivi neocekivane fizicke pretnje, poput napada divljih zivotinja. Ali u danasnje vreme u vecini zivota stres dolazi od psiholoskog i naizgled beskrajnog pritiska modernog zivota. Dnevni izazovi poput dugog i napornog putovanja ili nezgodnog sefa na poslu mogu da pokrenu stres hormone, i zato sto ovi izazovi ne nestaju ne nestaju ni stres hormoni. Tako da umesto da vam pomognu, ovi hormoni stresa mogu da vam naskode.
Hronicni stres moze da naskodi telu na vise nacina. Hormon stresa „kortizol“, na primer, je povezan sa talozenjem masnih naslaga oko organa poznatijim pod nazivom visceralno salo. Visceralno salo je opasmo jer celije ovog masnog tkiva luce hormone koji ometaju rad jetre, pankreasa i mozga, prouzrokovajuci niz problema poput otpornosti na insulin, upale, kao i metabolicki sindrom. Hronicno izlaganje ostalim vrstama stres hormona moze znatno da oslabi imuni sistem i cak i da izmeni struturu hrmozoma.
Najnovija istrazivanja ukazuju da stres lose utice i na mozak. Laboratorijski eksperimenti radjeni na misevima pokazuju da stres hormoni menjaju fizicku strukturu mozga sto utice na pamcenje, ucenje i raspolozenje. Takodje se menjaju i dendriti – tanjusne grancaste strukture unutar nervnih celija koje primaju i salju signale. Nekoliko eksperimenata je dokazalo da stres hormoni fizicki smanjuju dendrite a rezultat toga je to da se informacije ne prenose do nervnih celija. Kada se ostete celije u delu mozga koji se zove hipokampus dolazi do smanjenja koncentracije, ucenja i pamcenja.
Ako stres uzrokuje da se osecate anksiozno problem je verovatno u ostecenim dendritima. Eksperimenti radjeni 2011 su dooazali da laboratorijski misevi sa ostecenim dendritima zbog izlosenosti stres hormonima imaju povisen nivo anksioznosti. Potrebno je jos testova da se jasno pokaze uticaj stres hormona na coveciji mozak, ali jedan eksperiment radjen na pacijentima koji boluju od post-traumaticnog stresnog poremecaja pokazuje da stres hormon „kortizol“ fizicki smanjuje velicinu hipokampusa. Naucnici jos uvek pokusavaju da dokazu da li je ovo uticaj otrovnih materija kortizona na neurone ili su ukljucene i genetske kpmponente.
Jos jedan deo mozga na koji utice stres je amigdala – deo mozga koji kontrolise strah i druge emocije. Eksperimenti iz 2003 pokazuju da je laboratorijslim misevima amigdala fizicki porasla dok su se dendriti u hipokampusu smanjili. Naucnici tvrde da ova dva problema zajedno povecavaju nivo anksioznosti i da kada amigdala fizicki naraste, covek oseca povecanu dozu straha. (Vec je poznato da je amigdala uvecana kod ljudi koji su u depresiji). Ali, posto je smanjenje celija, odnosno dendrita u hipokampusu povezno sa ne primanjem informacija i smanjenjem pamcenja, ovaj osecaj straha covek ne moze da poveze sa nekim dogadjajima vec ostaje samo uopsten osecaj anksioznosti.
Ako ste od ovoga gore dobili glavobolju vreme je da vam kazem da ima resenja! Moguce je nauciti zdrave nacine upravljanja stresom. Ove tehnike ce zastiti vas mozak i ostatak vaseg tela od negativnih uticaja stresa.
Nisu svi ljudi podjednako ranjivi uticajem stresa. Genetika igra vaznu ulogu u tome kako ce osoba reagovati. Vasa prethodna iskustva takodje uticu na vasu reakciju. Ako ste u detinjstvu bili izlozeni stresnim situacijama sanse su da cete teze podnositi stres kasnije u zivotu.
Hronicni stres zaista nije sala i veoma je opasan. Da li zelite da naucite kako da se resite negativnog stresa?
